UVOD I OBJAŠNJENJE BOLESTI/LEČENJA
Kičma pruža oslonac telu, omogućava pokrete i štiti kičmenu moždinu i nerve. Obuhvata vratni, grudni i slabinski deo. Operacije kičme predstavljaju različite hirurške zahvate čiji cilj može biti oslobađanje pritisnutih nerava, uspostavljanje stabilnosti ili korekcija određenih strukturnih promena.
Diskus hernija, suženje kičmenog kanala, pomeranje pršljenova (spondilolisteza), pojedini prelomi, progresivni deformiteti, tumori i infekcije ponekad zahtevaju procenu spinalnog hirurga. Ipak, svaki bol u leđima ili vratu ne znači da je operacija neophodna. Odluka se zasniva na tegobama, pregledu, snimcima i opštem zdravstvenom stanju.
UZROCI I SIMPTOMI
Problemi sa kičmom mogu biti povezani sa promenama diskova i zglobova usled starenja, urođenim osobinama građe, povredama, smanjenom gustinom kostiju, zapaljenskim bolestima ili tumorima. Nekada postoji više uzroka istovremeno.
Mogući simptomi su bol u vratu ili donjem delu leđa, bol koji se širi u ruku ili nogu, trnjenje, utrnulost, slabost mišića, smanjena mogućnost hodanja i poremećaj ravnoteže. Ako je zahvaćena kičmena moždina, mogu se javiti otežani fini pokreti šaka i nestabilan hod. Pošto slične tegobe mogu imati i druge uzroke, potreban je klinički pregled.
VAŽNO: Novonastala nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole mokrenja ili stolice, utrnulost u predelu prepona i sedalnog područja ili slabost udova koja brzo napreduje zahtevaju hitnu medicinsku procenu. U takvoj situaciji odmah potražite hitnu pomoć.
DIJAGNOSTIKA
Procena počinje razgovorom o početku, trajanju i razvoju simptoma. Tokom pregleda proveravaju se mišićna snaga, refleksi, osećaj dodira, hod i pokretljivost kičme. Rendgenski snimci prikazuju položaj koštanih struktura, magnetna rezonanca (MR) diskove, nerve i kičmenu moždinu, a kompjuterizovana tomografija (CT) detalje kostiju. U određenim slučajevima mogu se koristiti elektromiografija (EMG), ispitivanje nerava ili laboratorijske analize.
Promena otkrivena na snimku ne mora biti uzrok simptoma. Zato se odluka o operaciji donosi povezivanjem kliničkih nalaza i rezultata snimanja, a ne samo na osnovu MR nalaza.
METODE LEČENJA
Lečenje zavisi od osnovne bolesti i težine tegoba. Kod odgovarajućih pacijenata prvo se razmatraju prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti, lekovi prema savetu lekara, individualni program vežbi i fizikalna terapija. Kod pojedinih oblika bola izazvanog iritacijom nerva mogu se razmotriti i injekcione procedure. Njihova korist i ograničenja razlikuju se od osobe do osobe.
Operacija se može razmatrati kada tegobe ozbiljno remete svakodnevni život uprkos odgovarajućem nehirurškom lečenju, kada je potvrđen značajan pritisak na nervne strukture, kada neurološki deficit napreduje ili postoji nestabilnost kičme. Teške povrede, pritisak na kičmenu moždinu i određena hitna stanja zahtevaju brzu hiruršku procenu.
TOK OPERACIJE KADA JE HIRURŠKO LEČENJE POTREBNO
Vrsta zahvata bira se prema dijagnozi i cilju lečenja. Pritisak na nerv može se smanjiti uklanjanjem dela oštećenog diska (diskektomija) ili proširivanjem kičmenog kanala (dekompresija/laminektomija). Kada je kičma nestabilna, može biti potrebna stabilizacija i spajanje pršljenova (spinalna fuzija). Deformiteti, prelomi i tumori zahtevaju drugačije operativne planove.
Pre operacije razgovara se o očekivanim koristima, drugim mogućnostima lečenja, anesteziji i individualnim rizicima. Zahvat može biti otvoren ili, kod određenih pacijenata, izveden minimalno invazivnom tehnikom; manji rez nije automatski najbolji izbor za sve. Moguće komplikacije uključuju infekciju, krvarenje, povredu nerva, curenje likvora, stvaranje krvnih ugrušaka ili nepotpuno povlačenje simptoma.
OPORAVAK I POSTOPERATIVNI PERIOD
Dužina oporavka zavisi od obima operacije, prirode bolesti i opšteg zdravlja. Posle nekih zahvata moguće je rano ustajanje, dok oporavak i srastanje kosti nakon fuzije mogu trajati duže. Plan obuhvata bezbedno kretanje prema preporukama tima, negu rane, postepeno povećavanje hodanja, fizikalnu terapiju kada je potrebna i redovne kontrole.
Bol, utrnulost i slabost mogu se povlačiti različitom brzinom; dugotrajno oštećenje nerva ne mora se potpuno oporaviti. Nova ili sve izraženija slabost, promene u kontroli mokrenja ili stolice, visoka temperatura ili značajan sekret iz rane razlog su da se odmah javite lekaru; ozbiljni neurološki simptomi zahtevaju hitnu pomoć.