UVOD I DEFINICIJA BOLESTI/LEČENJA
Međupršljenski diskovi u slabinskom delu kičme raspoređuju opterećenje i omogućavaju pokrete. Lumbalna diskus hernija nastaje kada deo unutrašnjeg sadržaja diska prodre kroz oslabljeno ili oštećeno mesto u njegovom spoljašnjem omotaču. Ukoliko taj materijal pritiska koren živca, mogu se javiti bol koji se širi niz nogu, trnjenje, gubitak osećaja ili slabost mišića.
Izraz „zatvorena operacija diskus hernije“ u svakodnevnom govoru obično označava zahvat kroz mali rez. Jedan od takvih postupaka jeste potpuno endoskopska diskektomija, pri kojoj se pomoću kamere i posebnih instrumenata dolazi do dela diska koji pritiska živac. Endoskopska operacija nije isto što i mikrodiskektomija uz upotrebu operacionog mikroskopa. Izbor tehnike zavisi od nalaza, a većini pacijenata sa diskus hernijom operacija nije potrebna.
UZROCI I SIMPTOMI
Diskovi vremenom mogu gubiti vodu i elastičnost. Ponavljana opterećenja, određena fizička naprezanja i individualna sklonost mogu doprineti nastanku hernije. Sam nalaz diskus hernije na magnetnoj rezonanci ne znači da je operacija neophodna; važni su njen položaj i uticaj na živac.
Najčešća tegoba je bol koji iz donjeg dela leđa ili sedalnog predela ide niz određeni deo jedne noge, odnosno išijalgija. Mogu se javiti peckanje, utrnulost, teškoće pri podizanju stopala ili prstiju i bol pri određenim pokretima. Slične simptome mogu izazvati i druga oboljenja, zbog čega je važan klinički pregled.
HITNO UPOZORENJE: Novonastala nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole nad mokrenjem ili stolicom, utrnulost oko genitalija i međice ili brzo napredujuća slabost nogu zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Ne treba čekati redovni termin pregleda.
DIJAGNOSTIČKE METODE
Lekar uzima podatke o početku bola, njegovom širenju, trajanju i uticaju na svakodnevne aktivnosti. Neurološkim pregledom proveravaju se snaga mišića nogu, refleksi, osećaj i znaci nadražaja korena živca. Magnetna rezonanca (MR) po potrebi prikazuje položaj diskus hernije i njen odnos prema nervnim strukturama.
MR nije neophodna za svaku epizodu bola u leđima; snimanje u specijalističkoj proceni ima smisla kada može uticati na odluku o lečenju. U izabranim slučajevima koriste se kompjuterizovana tomografija (CT) ili elektromiografija (EMG). O operaciji se ne odlučuje samo na osnovu pisanog radiološkog nalaza, već uz podudaranje simptoma, pregleda i snimaka.
METODE LEČENJA
Kod velikog broja pacijenata stanje se poboljšava bez operacije. Nehirurške mere mogu obuhvatiti održavanje bezbedne svakodnevne aktivnosti, izbegavanje dugotrajnog ležanja, lekove za bol prema proceni lekara i individualno prilagođene vežbe ili fizikalnu terapiju. Kod pojedinih osoba sa akutnim, izraženim išijasom mogu se razmotriti epiduralne injekcije.
Operacija se razmatra kada jak bol u nozi značajno remeti svakodnevni život uprkos odgovarajućem neoperativnom lečenju, kada postoji potvrđen pritisak na živac koji odgovara simptomima ili kada neurološka slabost napreduje. Osnovni cilj je oslobađanje pritisnutog živca. Sam bol u donjem delu leđa, bez odgovarajućih simptoma zahvaćenog živca, ne znači da će odstranjivanje dela diska doneti očekivanu korist.
HIRURŠKI POSTUPAK AKO JE OPERACIJA POTREBNA
Tokom endoskopske diskektomije hirurg može pristupiti disku kroz mali rez sa zadnje ili bočne strane slabinskog dela, u zavisnosti od položaja hernije. Kamera omogućava pregled područja, dok se specijalnim instrumentima pažljivo uklanja deo diska koji pritiska nervni koren. Interlaminarni ili transforaminalni pristup bira se na osnovu anatomije i nivoa hernije. Vrsta anestezije određuje se pojedinačno.
Mali rez i moguće ranije ustajanje predstavljaju potencijalne prednosti kod odabranih pacijenata, ali nisu garancija. Kod velikih ili pomerenih diskus hernija, pridruženog suženja kanala ili nestabilnosti, drugi zahvat može biti primereniji. Pre intervencije objašnjavaju se rizici poput infekcije, krvarenja, oštećenja živca, curenja likvora, komplikacija anestezije, ponovne hernijacije i nepotpunog povlačenja tegoba. Ponekad je potrebno promeniti prvobitni operativni plan.
OPORAVAK I POSTOPERATIVNI PERIOD
Dužina boravka u bolnici, početak hodanja i povratak na posao zavise od obima operacije, neurološkog stanja i vrste posla. U odgovarajućim okolnostima postepeno, kontrolisano hodanje može početi rano. Uputstva o nezi rane, lekovima, podizanju tereta, saginjanju, povratku sportu, eventualnoj rehabilitaciji i kontrolama daje operativni tim.
Bol koji se širi niz nogu kod nekih pacijenata popušta relativno brzo, dok trnjenje ili slabost mogu trajati duže. Ako je nerv dugo bio oštećen, potpun oporavak nije izvestan. Nova ili pojačana slabost, poremećaj mokrenja ili stolice, povišena temperatura, izražen sekret iz rane ili neočekivano jak bol zahtevaju brzu medicinsku procenu, a ozbiljni neurološki simptomi hitnu pomoć.