UVOD I DEFINICIJA BOLESTI/LEČENJA
Lumbalna diskus hernija nastaje kada deo međupršljenskog diska u donjem delu leđa izađe iz svog uobičajenog položaja. Ako taj deo pritiska nervni koren, osim bola u krstima mogu se javiti bol koji se širi niz nogu (išijas), trnjenje, utrnulost ili slabost mišića. Sam nalaz diskus hernije na magnetnoj rezonanci ne znači da je operacija neophodna. Kod mnogih osoba tegobe se ublažavaju uz neoperativno lečenje i tokom vremena.
Cilj operacije je da se, kod pažljivo izabranih pacijenata, smanji pritisak na zahvaćeni nerv. Očekivana korist se najčešće odnosi na bol u nozi i funkcionalne smetnje izazvane pritiskom na nerv, a ne na svaku vrstu bola u donjem delu leđa. Potpuno povlačenje simptoma nije zagarantovano. Odluka zavisi od tegoba, neurološkog pregleda i nalaza snimanja.
UZROCI I SIMPTOMI
Promene na disku povezane sa starenjem, lična predispozicija, ponavljana opterećenja i pojedini nagli napori mogu doprineti nastanku hernije. Jačina i raspored simptoma zavise od položaja diskus hernije i zahvaćenosti nervnog korena. Bol može ostati u krstima ili se širiti u zadnjicu, butinu, potkolenicu i stopalo. Kašalj, napinjanje i određeni pokreti ponekad pojačavaju tegobe.
Mogu se javiti osećaj pečenja ili strujanja niz nogu, smanjen osećaj dodira, mravinjanje, slabost pri podizanju stopala ili prstiju i nelagodnost pri dužem sedenju. Ipak, nisu svi bolovi u leđima ili nozi posledica diskus hernije; važno je razmotriti i druge uzroke.
HITNO UPOZORENJE: Novonastala nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole nad mokrenjem ili stolicom, utrnulost u predelu prepona i sedalnog dela ili brzo napredujuća slabost nogu zahtevaju hitan medicinski pregled. Ne treba čekati redovan termin.
DIJAGNOSTIKA I METODE PREGLEDA
Lekar utvrđuje kada su tegobe počele, kuda se bol širi, koliko traje, da li postoje trnjenje ili slabost i koliko su svakodnevne aktivnosti ograničene. Neurološkim pregledom procenjuju se snaga mišića, refleksi, osećaj i testovi istezanja nerva. Kada je potrebno, magnetna rezonanca (MR) prikazuje nivo hernije i njen odnos sa nervnim korenom. MR se ne radi rutinski kod svake novonastale boli u donjem delu leđa, već pre svega kada nalaz može uticati na izbor lečenja.
Ponekad su korisni dodatna snimanja ili elektromiografija (EMG). Pre donošenja odluke o operaciji neophodno je da simptomi i pregled odgovaraju mestu pritiska na nerv prikazanom snimkom. Sam izraz „velika hernija“ u nalazu nije dovoljan razlog za operaciju.
MOGUĆNOSTI LEČENJA
Lečenje je najčešće u početku neoperativno. Bezbedno održavanje aktivnosti, izbegavanje dugotrajnog ležanja, terapija protiv bolova uz procenu lekara, fizikalna terapija i odgovarajuće vežbe mogu ublažiti tegobe. Kod nekih pacijenata sa akutnim i izraženim išijasom može se razmotriti epiduralna injekcija. Koristi i rizici pojedinih postupaka razlikuju se od osobe do osobe.
Operacija se razmatra kada izražen bol u nozi ili funkcionalna ograničenja traju uprkos odgovarajućem neoperativnom lečenju, uz nalaz snimanja koji odgovara simptomima, ili kada slabost mišića napreduje. Sumnja na ozbiljnu kompresiju nerava koja utiče na mokrenje i pražnjenje creva zahteva hitnu procenu. Ako postoji samo bol u krstima, očekivana korist od operacije diska može biti drugačija.
HIRURŠKI POSTUPAK KADA JE OPERACIJA POTREBNA
Hirurg bira postupak u skladu sa nivoom i položajem hernije, neurološkim nalazom, prethodnim lečenjem i opštim zdravstvenim stanjem. Česta procedura je mikrodiscektomija: kroz odgovarajući rez, uz mikroskop ili optičko uvećanje, dolazi se do nervnog korena i uklanja deo diska koji vrši pritisak. Endoskopska discektomija uz pomoć kamere je druga opcija za odabrane pacijente. U pojedinim slučajevima potreban je širi operativni pristup.
Cilj je uglavnom oslobađanje nerva, a ne uklanjanje čitavog diska. Fuzija, odnosno stabilizacija pršljenova implantatima, nije rutinski potrebna samo zbog lumbalne diskus hernije. Otvorena, mikrohirurška i endoskopska tehnika imaju različite indikacije; manji rez sam po sebi ne garantuje bolji rezultat.
Pre operacije razgovara se o očekivanoj koristi, drugim mogućnostima lečenja, anesteziji i rizicima. Moguće komplikacije obuhvataju krvarenje, infekciju, povredu nerva, oštećenje ovojnice nerava sa curenjem likvora, trajanje tegoba, ponovnu herniju ili potrebu za dodatnom operacijom. Lični rizici procenjuju se sa hirurškim timom.
OPORAVAK I POSTOPERATIVNI PERIOD
Početak hodanja, dužina boravka u bolnici i povratak na posao zavise od vrste zahvata, stanja nerava pre operacije, drugih bolesti i fizičkih zahteva posla. Kada je prikladno, preporučuju se postepeno ustajanje i kratke šetnje. Uputstva za podizanje tereta, saginjanje, rotacije trupa i bavljenje sportom treba prilagoditi pacijentu i uskladiti sa savetima operativnog tima.
Bol koji se širi u nogu može se smanjiti ranije, dok se utrnulost i slabost ponekad povlače sporije. Dugotrajna kompresija nerva može ostaviti trajne tegobe. Nega rane, uzimanje propisanih lekova, rehabilitacija po potrebi i kontrole važni su delovi oporavka. Nova ili izraženija slabost, promene kontrole mokrenja ili stolice, povišena temperatura, curenje iz rane ili neočekivano jak bol zahtevaju brzu medicinsku procenu.